Dejan Tasev, arhitekta (1964. – 2022.).
Prerano nas je napustio arhitekta Dejan Tasev. Bio je srpsko-italijanski đak, i u prostorima sa njegovim autorskim potpisom uvek bi se osetio mediteranski duh – od legendarnog beogradskog restorana na kalemegdanskoj padini, preko crnogorskih hotela, do italijanskih vila.
Arhitektura mu je bila i poziv, i posao, i velika ljubav kojoj je bio iskreno posvećen. Bavio se opremanjem unutrašnjih prostora nikada ne dozvoljavajući da ga napusti mašta.
Sećam se njegove kolumne o arhitekturi, u dnevnom listu „Danas“, gde je pisao o značajnim autorima iz opšte istorije arhitekture, suvereno vladajući brojnim teorijskim postavkama, od stilskih do funkcionalnih, uz njihovo jasno i duboko razumevanje.
Pamtiću ga kao prijatelja velikog srca, koji je nesebično delio osmeh svima oko sebe, i to je prvo što mi pada na pamet kada pomislim na Dejana Taseva.
I naravno, njegova neizostavna radna torba od zgužvane kože, prepuna ko zna kakvih sve beležnica i papira koje je smatrao neophodnim da uvek budu uz njega.
U vremenu Samsonite tašni za laptop i tablet, Dejanova kožna torba podsećala me je na vesterne gde je takav prtljag bio obavezni deo ikoničnih slika Wells Fargo kočija.
Da je imao više vremena, ne sumnjam da bi ostavio dublji autorski pečat u našoj savremenoj arhitekturi.
A kada se setim kolikom broju kolega je bio sigurna podrška, i prijateljska i stručno – tehnička, vidim da je trag više nego vredan i prepoznatljiv.
Aleksandar Marković, arh. i redakcija časopisa Arhitekta
Beograd – jun 2022.
