Peti po redu Arhitekta forum uspešno je održan u subotu, 9. maja. Ovaj intenzivan skup pretvorio je Beograd na jedan dan u epicentar svetske arhitektonske scene. U ovom detaljnom izveštaju saznajte ključne zaključke vodećih stručnjaka o tome kako će se razvijati moderni gradovi budućnosti.
Arhitekta forum #5 otvoren je konciznom, a istovremeno duboko značenjskom i kontekstualnom izjavom arhitekte i urednika Arhitekta časopisa, Jakše Nikodijevića: “Reurbanizacija je dijalog”.
REURBANIZACIJA kao centralna i sveobuhvatna tema ovog arhitektonskog foruma dala je važne odgovore, ali i postavila ključna pitanja o identitetu i transformaciji gradova. Na petom Arhitekta forumu, najvećoj godišnjoj manifestaciji u Srbiji koja okuplja svetske stručnjake u projektovanju i dizajnu, profesore i studente, učestvovali su eminentni predavači i panelisti:
- Sou Fudžimoto (Sou Fujimoto Architects)
- Nikola Maniero (Kengo Kuma & Associates)
- Toni Rubio Soler (EFFEKT Architects)
- Andi Eftimi (Atelier 4)
- Alen Žunić (ALBATROSS Architecture Office)
- Danilo Dangubić (Danilo Dangubic Architects)
- Milka Gnjato (Zabriskie Studio)
- Juko Nagajama (Yuko Nagayama & Associates)
Kroz priče o nastanku, oblikovanju, životu, razvoju i transformaciji svojih projekata, arhitekte su predstavile svoju filozofiju o dijalogu reurbanizacije, odnosno svoje pristupe reurbanizaciji.
Moć adaptivne prenamene i očuvanje kolektivne memorije
Pristup koji je Milka Gnjato istakla kao glavni alat reurbanizacije je adaptivna prenamena. Ovaj koncept primenjuje se čak i na objekte koji nisu zaštićeni, poput industrijskih kompleksa koji se ne transformišu u svojoj strukturi i pojavnosti, već zadržavaju iskrenost, autentičnost i karakter.
Gnjato kroz pojmove empatije, zajednice, dijaloga, društvene kohezije i pripadanja, u svojim konceptima čuva zatečene vrednosti i veze, ali i gradi i stvara nove, čuvajući kolektivnu memoriju grada. Gnjato ističe moć neformalnih mesta okupljanja (označena kao „treća mesta“ po Reju Oldenburgu (Ray Oldenburg), odmah nakon doma i posla) kao katalizatora urbane svakodnevice.
Koncept rekonstrukcije, inverzije i prenamene objekata primenjuje i Alen Žunić. Svojim holističkim projektima, razrađenim od masterplana do detalja, Žunić podstiče pitanje teme hibrida. Disciplinom prostora on „stvara nove svetove za veliki broj ljudi“. Njegovi projekti nisu utopijski, već oživljene slike vizije kako gradovi mogu unaprediti svoja mesta.
Od multifunkcionalnih paviljona do ekološke paradigme
Andi Eftimi svoj projekat gradske pijace upoređuje sa multifunkcionalnim paviljonom. On ga vidi kao poligon za različite društvene aktivnosti, dok je reflektivna fasada simbol ogledala i refleksije svakodnevnog života grada.
Toni Rubio Soler naglašava modularnost i prilagođavanje kao glavne pristupe koji oblikuju prostore zajedništva. Njegov rad vodi se aktuelnom promenom paradigme gradova – “Ego to Eco”.
Navedene arhitekte su svoje pristupe reurbanizaciji ilustrovali kroz projekte, dok je Nikola Maniero u svom pretežno teoretskom predavanju definisao budućnost kao “transformaciju postojećeg”, a arhitekturu kao “odgovornost, reinterpretaciju i upravljanje”. Elaborirajući pet paradoksa u Japanu koji oslikavaju “kulturu prolaznosti”, Maniero je istakao urgentnost davanja novih vrednosti napuštenim i nedovršenim prostorima kroz proces adaptivne prenamene.
Panel diskusija: Ko kreira viziju modernih gradova?
U diskusiji koju su vodili moderatori Marko Stojanović i Jakša Nikodijević sa arhitektama Sou Fudžimotom, Juko Nagajamom i Danilom Dangubićem, oblikovali su se odgovori na pitanja koje pokreće i sama potreba za fenomenom reurbanizacije:
- Šta se dešava nakon što namena zgrade “istekne”?
- Ko je zadužen za viziju preoblikovanja gradova, okruženja i ljudi?
- Odakle dolazi vizija i kuda se kreće?
- Da li je pitanje paviljona pitanje identiteta ili prototip za budućnost?
Sou Fudžimoto je istakao da su memorija i koncept ono što ostaje nakon fizičkog rušenja objekata. Takođe, vizija preoblikovanja gradova može da teče u dva različita smera (kroz dva koncepta): kroz stvaranje trenda i kroz praćenje trenda.
Sou Fudžimoto i Juko Nagajama o nasleđu i EXPO projektu u Srbiji
Odgovore i određene zaključke na pitanja reurbanizacije, kao nade u budućnost očuvanja i oblikovanja savremenog, Fudžimoto i Nagajama su dali u svojim ključnim predavanjima u završnom delu foruma.
U svom predavanju “Nasleđe sajamskih paviljona”, kao pregledom tranzicije sajamskih paviljona kroz vreme, Juko Nagajama zaključuje:
“Nasleđe nije paviljon, već sistem i ideje koje su stvorene.”
Sou Fudžimoto je u predavanju “Između prirode i arhitekture” istakao ideju stvaranja zajednice i povezivanja objekata i korisnika prostora sa prirodom. Takođe, pored brojnih paviljona, predstavio je i projekat paviljona za Expo 2027 u Srbiji, a priču o projektima svojih paviljona zaokružio je poetičnom idejom – “jedno nebo koje spaja ceo svet”.
Zaključak: Nova vrednost sa osećajem za zajednicu
Inspirativna predavanja, vizionarski projekti i konstruktivan dijalog između predavača i panelista Arhitekta foruma #5 vraćaju nas na uvodnu rečenicu – reurbanizacija je dijalog.
Ovaj dijalog vođen je empatijom, odgovornom saradnjom svih učesnika na projektu, osećajem za zajedništvo i inkluzivnost, kreativnim aktivnostima korisnika prostora, koji stare vrednosti grada boje iznova, oblikujući neke nove vrednosti i osnažujući njegov karakter.
Autor teksta: dr Jovana Tošić
Fotografije: za Arhitekta Forum – Kelix Media
