U postojećim školskim objektima POLIGOONA predstavlja instrument reaktivacije i transformacije prostorno starijih ili nedovoljno korišćenih prostora, dok u savremenim školskim objektima predstavlja instrument aktivacije njihovog projektovanog potencijala. Njena vrednost, ogleda se u uspostavljanju novih odnosa između deteta, prostora, pokreta, učenja i drugih korisnika, čime arhitektonski prostor zaista postaje činilac obrazovnog i socijalnog procesa i inovacije.
Inovativni metodološko-didaktički alat za decu
Program POLIGOONA prepoznat je kao najbolja društveno-odgovorna igračka sa svrhom u 2024, 2025. i 2026. godini. Uspešno je primenjena u praksi i u osnovnoškolskom okruženju je implementirana kao konkretan i unapređen metodološko-didaktički alat koji povezuje obrazovni i terapeutski rad. Značajno utiče na unapređenje dobrobiti dece i njihovih stvaralačkih i radnih sposobnosti, fizičkih spretnosti, učenja i svakodnevnih navika.
Postavljanje programa POLIGOONA u novom objektu Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, projektovanom prema idejnom rešenju autora: akademika Branislava Mitrovića i arhitekte Dragane Banjanin, predstavlja značajan iskorak u savremeno projektovano arhitektonsko okruženje visokog kvaliteta. Naglašeni zajednički prostori, otvorenost, prostorna raznovrsnost i genijalna povezanost prostornih celina, predstavljaju izuzetno podsticajan okvir za istraživanje i kreativnost.
Kako podsticajno okruženje oblikuje doživljaj učenja
Pitanje razumevanja simboličke ravni prostora i načina na koji mu ljudi pripisuju značenja koja oblikuju njihovo iskustvo i doživljaj uvek je otvoreno. Podsticajno okruženje nije isto što i estetski oblikovan prostor; to je prostor čija je struktura osmišljena tako da proizvodi smisleno iskustvo. Polazna osnova je razumevanje prostora kao sistema čije se značenje ne formira isključivo kroz arhitektonsku formu ili vizuelnu reprezentaciju, već kroz upotrebu, kretanje, iskustvo i doživljaj.
Arhitektonska estetika danas predstavlja poseban vid umetnosti (Liu, 2023). Polazeći od Kantove knjige ,,Kritika estetskog suda“ i njegove definicije formalne lepote, u fokus se stavljaju izgled i struktura forme nezavisno od njegove funkcije. Kant je lepotu podelio na ,,slobodnu“ i ,,zavisnu“ lepotu.
Dok nam lepota forme, funkcije i značenja Alena Botona poručuje da je to najpre način na koji vizuelno i simbolički osnažujemo sebe, učeći da budemo bolji ljudi i da sve ono što opisujemo kao lepo-zapravo su verzije ljudi koje volimo. Savremni pristup sugeriše da se estetski maksimum postiže integracijom forme, funkcije i značenja kao ključnih elemenata u razumevanju arhitektonskog prostora.
Integracija forme, funkcije i društvene inovacije
POLIGOONA ostvaruje dijalog već uspostavljene prostorne logike gde arhitektura oblikuje mogućnosti prostora, a sam Program istražuje načine njegove aktivacije. POLIGOONA uvodi strukturisane i fleksibilne, interaktivne modele krajnjim korisnicima prostora, dok sa druge strane na takav način fizički prostor i programski sadržaj predstavljaju međusobno povezane komponente obrazovnog okruženja u kome se novim načinom doprinosi svakodnevnom životu. Socijalna inovacija na takav način predstavlja zajednički resurs u kome se promenom odnosa iznova menja i sam prostor.
Program Poligoona kao rezultat višegodišnjeg autorskog, stručnog i istraživačkog rada i doprinosa arhitekturi, obrazovanju, inkluziji i dečijem razvoju, realizovan je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Tekst i materijal: Studio Designs, Milana Hrnjez, d.i.a.
