Svetska i domaća arhitektura:  Časopis Arhitekta »
Kontaktirajte nas:  info@arhitekta.co.rs

Kompleks Stari mlin se nalazi uz Bulevar vojvode Mišića, između saobraćajnog čvora Mostarska petlja i zgrade Državne štamparije, (poznatija kao BIGZ) građene između 1934. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana, na lokaciji Prvog akcionarskog mlina, izgrađenog 1903. godine.

Fotografije: Aleksandar Radoš, Miroslav Petrović, N+T

Autori projekta: Sanjin Grbić dia i Jovan Jovanović dia
Izrada Glavnog projekta: UMA Architecten
Gordana Plamenac dia, odgovorni projektant
Andrija Spičanović dia
Dejan Danilović dia
Projekat enterijera: GRAFT Architects, Berlin

Objekat mlina je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i prema uslovima za projektovanje dopuštena je promena namene objekta, rekonstrukcija i revitalizacija postojećih fasada i krova. Mlin je oštećen u požaru, veći deo međuspratne i krovne konsktrukcije je uništen. Usled niza godina izloženosti vremenskim uticajima i značajan deo fasadnih zidova i stolarije je propao.

Godine 2005., na osnovu Urbanističkog plana, započeta je izrada projekta rekonstrukcije mlina i novih objekata u okviru kompleksa koji čine jedinstvenu prostorno-oblikovnu celinu poslovno-komercijalnog kompleksa Stari mlin. Kompleks čine, pored postojećeg objekta mlina, poslovna kula smeštena u prednjoj zoni parcele, pored zgrade BIGZ-a, uz Bulevar vojvode Mišića i dve hotelske kule koje se nalaze u zadnjem delu parcele. Hotelske desetospratne kule povezane su sa postojećim objektom mlina na nivou prizemlja. Podzemna garaža je smeštena ispod novoprojektovanih objekata i pristupne pjacete. Glavni pešački i kolski ulaz u hotelski deo kompleksa je rešen sa nivoa pjacete, a nalazi se u prizemlju objekta mlina. Glavni ulaz u poslovnu kulu je takođe rešen sa nivoa pjacete, pod pravim uglom u odnosu na ulaz u hotel.

Hotel predstavlja najkompleksniji deo projekta i obuhvata rekonstruisani objekat mlina, dve novoprojektovane kule i deo podzemnih nivoa gde su smešteni tehnički, servisni prostori i garaža. Glavni ulaz u hotel, hol sa recepcijom, bar i prateći prostori, kao i deo apartmana i hotelskih soba nalaze se u postojećem objektu, smešteni na nivou prizemlja i tri sprata. U prizemlju starog mlina smeštena je kongresna višenamenska dvorana sa ulazom iz hotelskog lobija. U novoprojektovanim kulama se nalaze hotelske sobe, višenamenske sale, rekreativni deo, kuhinja i deo servisnih prostora. Na krovnoj, tehničkoj etaži nalazi se termomašinska oprema.

Poslovna kula je izdvojen objekat od nivoa prizemlja naviše. Ulaz u zajedničku podzemnu garažu rešen je u suterenu kule, kolskom rampom. U prizemlju se nalazi ulazni hol sa liftovima i stepeništem i dvoetažni poslovni prostor sa zasebnim ulazom. Od prvog do sedmog sprata predviđeni su poslovni prostori; po dve nezavisne poslovne celine na svakom spratu, kojima pripadaju sopstveni sanitarni blokovi i čajne kuhinje. Poslednja dva sprata, sa osnovom u obliku elipse rešena su kao jedinstvene poslovne jedinice. Na krovnoj, tehničkoj etaži nalazi se termomašinska oprema. Sistem instalacija, rasvete i klimatizacije je projektovan tako da omogućava modularnu podelu prostora lakim enterijerskim pregradama ili nameštajem unutar jedne celine.

Sam objekat mlina, iako pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, ne predstavlja, u arhitektonsko-oblikovnom smislu, inspirativno zdanje. Mlin je tipičan primer industrijske arhitekture kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Fasada i krov mlina su delom rekonstruisani, delom restaurirani, ugrađeni su novi prozori sa termoizolacionim staklo-paketima, izraženi po geometriji postojećih prozora.

Grandiozna Brašovanova zgrada Državne štamparije, sa druge strane, predstavlja izuzetan primer arhitekture internacionalnog stila, koji je Brašovan usvojio i hrabro predstavio našoj sredini. Trendovi, stilovi i varijeteti Moderne su se godinama menjali, ali autentična Moderna odoleva i pleni elegancijom, logikom i čistotom forme. Arhitektonski jezik i oblikovanje novoprojektovanih kula predstavlja kontinuitet modikovanog arhitektonskog stila Moderne koji je arhitekta Dragiša Brašovan primenio na projektu Državne štamparije, tako da Kompleks Stari mlin i BIGZ čine stilsku urbanisticko-arhitektonsku celinu.

Oblikovanje novoprojektovanih objekata je zasnovano na nekoliko standardnih postulata Moderne: (neke od njih je postavio čuveni Korbizje); kompozicija stubova, parapeta, staklenih površina i zidnih platana.

Završna obrada punih zidova i parapeta je ventilisana fasada od keramičkih pločica velikog formata, sa termoizolujućim slojem od tvrdopresovane mineralne vune. Zastakljene fasadne površine su izvedene u Schuco aluminijumskom sistemu sa prekidom termičkog mosta dvoslojnim termopaketom. Kako bi se razlika u tonu stakla prozora i zastakljenih punih delova parapeta i zidova smanjila na najmanju meru, i na delovima gde je staklo postavljeno ispred zida i termoizolacije izveden je dvoslojni termopaket. Staklo je bojeno na zadnjoj, četvrtoj poziciji. Urađen je niz uzoraka tipova i boje stakla u parapetu, da se dobije traženi utisak.

Najzahtevniji deo posla je bila sanacija objekta Starog mlina. Zadržan je deo fasadnih zidova koji nisu pretrpeli ozbiljnija oštećenja, ostatak je zidan punom opekom. Armiranobetonska konstrukcija (zidovi, stubovi i međuspratne tavanice) je inkorporirana unutar fasadnih zidova, uz izgradnju podrumske etaže u kojoj se nalazi garaža i deo servisno-tehničkih prostora. Fasada je dodatno termički izolovana mineralnom vunom sa završnim fasadnim malterom i bojom. Rekonstruisana je fasadna plastika po formi i dimenzijama identična postojećoj plastici. Krovna konstrukcija je izvedena u kombinaciji čelika i drveta. Krovni pokrivač je biber crep.

Konstruktivni sklop novoprojektovanih objekata je armiranobetoski sistem stubova, armiranobetoskih seizmičkih platana i međuspratnih punih tavanica. Fasadni zidovi su delom armiranobetonski, delom zidani giter blokom. Keramičke pločice su postavljene na aluminijumsku potkonstrukciju sa nevidljivim kačenjem preko vazdušnog sloja i termoizolacije od tvrdopresovane mineralne vune. Krovovi su rešeni kao ravni, sa svim propisnim slojevima termo i hidro izolacije.

Autor: Sanjin Grbić d.i.a.

©2019 Arhitekta | Sva prava zadržana.